Izložba "Ženske priče" Ivane Smiljanić
12.10 - 06.11.2012
Ivana Smiljanić
Ja sve upropastim / I spoil everything
2004 // video
fotografija: Vladimir Perić
Ovu rečenicu čula sam dovoljno često da uhvatim sebe kako je i sama izgovaram - u sebi, kada izostane glasno, od nekog drugog. Ta navika, usvajanje nekakve fraze kao ličnog prekora, učinila mi se neprihvatljivom, a sama rečenica neodrživom.
Tako sam napravila rad, apsurdnu i potresnu odu površnosti, sa ciljem da svaku inertnu identifikaciju izvrnem ruglu.
Tako mi i treba. Sama sam kriva.
IGRAM IGRAM IGRAM
u Vranju
2011 // video-performans
Galerija Narodnog muzeja Vranje
Otvaranje 45. Regionalnog književnog festivala „Borina nedelja“
23. mart 2011.
Trajanje performansa i play-liste: 77 min
Pozvana da svojim plesnim performansom IGRAM IGRAM IGRAM otvori 45. Regionalni književni festival „Borina nedelja“, umetnica je pozvala mlade neveste i majke iz Vranja i okoline da predlože svoje omiljene pesme za performans, inspirisana proslavljenim junakinjama dela Bore Stankovića, po kome je Festival dobio ime. Umetnica nosi delove gradske nošnje iz Vranja sa početka XX veka.
Od prvog izvođenja 2007, performans IGRAM IGRAM IGRAM realizovan je, uvek u drugačijem kontekstu i sa različitim temama, u Centru za kulturnu dekontaminaciju (2007.) i Galeriji KONTEKST (2009.) u Beogradu, Galeriji savremene umetnosti u Pančevu (2009.), BIT Teatergarasjen-u u Bergenu (2007.), Centru za savremenu umetnost La Centrale Electrique u Briselu (2008.), Muzeju suvremene umjetnosti Istre, u Staroj tiskari u Puli (2009.), Galeriji ISCP u Njujorku (2009.), Galeriji VN u Zagrebu (2010.), Mestnoj galeriji u Ljubljani (2010.), Galeriji Narodnog muzeja Vranje (2011.) i Nacionalnoj galeriji u Bratislavi (2011.). U zavisnosti od trajanja muzičkih predloga, performans je trajao najmanje pedesetak, a najviše 190 minuta.
ZAPAMTIĆEŠ TI MENE
2012 // zidni crtež / zvuk / svetlo / crteži na papiru i staklu
- Koristeći zvuk, folije i pečate i neke svoje intimne beleške, kreirala sam jedan neobičan ambijent u kome postaje vidljivo sve što se toliko teško vidi, da ni ne verujemo da postoji. Nešto pažljivo skrivano i lucidno u partnerskim odnosima. I moje čedo - slonče, koje je izraslo u pravog, velikog slona. Nevidljivog. Toliko velikog, da sam i ja pored njega postala nevidljiva. Mislila sam da sam tako nevidljiva bolja majka.
- Koje gluposti, pa nisam ja slonica?!
- Ustvari, izložba je o moći, o zaslugama i kaznama. Nevidljivim, naravno. O građanskoj odgovornosti. O normalnosti. O pravu svih nas, i mom ličnom, da stvari nazovemo pravim imenom.
- O slonu u sobi.
- Kom slonu?
BIG BANG
2003 // video
Događalo se da u konfliktu ili raspravi sa ljudima koje izuzetno volim i koji su mi izuzetno bliski osetim da sam pogrešno shvaćena i pritom nemoćna da, na bilo koji način, izmenim percepciju sagovornika. I tada izgovaram strašnu bujicu banalnih i uvredljivih reči, u isto vreme spontanih i pažljivo odabranih, da odbranim sebe i, iznad svega – da povredim drugog.
„Veliki prasak“ nastao je iz zaprepašćenja i fascinacije sopstvenim preobražajem.
Periodično ponavljanje/rekonstruisanje već doživljenog kombinovala sam sa opuštenim iscrpnim igranjem jer mi se ove dve radnje čine srodnim, po ogromnoj snazi i energiji koju emituju.
